Virtuelna prijateljstva DA ili NE?

U doba su informacione tehnologije dostigle neverovatnu popularnost, sve više se sklapaju virtuelna prijateljstva. Brojne statistike pokazuju da svaki drugi čovek ima više virtuelnih, nego ''realnih'' prijatelja. Slobodno možemo reći da je ovaj podatak razočaravajući, iz mnogo razloga. Ljudi se sve više otuđuju, postaju teže dostupni, pa im virtuelna prijateljstva dođu kao ''lakša'' za održavanje. Ma koliko suludo zvučalo, veštine razgovora, pre svega govora tela, zatim komuniciranja i pregovaranja se, vremenom, gube. Postajemo asocijalni, a u mnogo slučajeva i zavisni od Interneta i četovanja sa nekim koga ne znamo. Zanimljiv, ali i razočaravajući podatak je činjenica da se danas mnoge stvari, koje su nekada važile za prijateljstvo ''u četiri oka'', obavljaju na Facebooku. Nekada si delio tajne s prijateljima, sedeći na klupi u parku, a danas se to obavlja preko društvenih mreža. Još razočaravajući podatak je onaj osećaj ''suvišnosti'' kada izađeš u kafić sa prijateljom, a on veći deo vremena ''bulji'' u telefon, umesto da priča s tobom. Kako sam starija, sve manje primećujem dece u dvorištu i igranja, a sve više dece sa pametnim telefonima u rukama. Da li roditelji svesno decu ''guraju'' u digitalni svet?

Pre neki dan sam srela devojčicu koja je bila zauzeta nečim. Na pitanje šta radi, odgovorila mi je da se dopisuje sa drugaricama na Viberu. Još poražavajući podatak je činjenica da dve od tri drugarice sa kojima se dopisivala, žive u krugu od 300 metara od nje.

Kako i sama imam virtuelne prijatelje (ja moram reći prave, a u daljem tekstu ću navesti i zašto) analizirala sam razloge zašto ljudi sklapaju virtuelna prijateljstva.

Poznato nam je da prijatelje (pa i srodnu dušu) biramo po određenim kriterijumima. Moramo priznati da ćemo prijatelja po našim kriterijumima lakše naći na Internetu, nego uživo. Zašto je to tako? Iz prostog razloga što ti Internet daje tu mogućnost da biraš sa kim ćeš se družiti (odeš na forum čiji je sadržaj nešto što te zanima), a tamo su već ljudi sa istim interesovanjima koje ti imaš.

Međutim, u takvim prijateljstvima ima jedna ''caka'' ili bolje reći negativna strana. Kada se predstavljamo nekom, neretko se dešava da se ne prikažemo onakvim kakvi jesmo. Nema direktnog kontakta, osoba s druge strane ekrana te ne zna, a sve što zna o tebi je ono što ti njoj kažeš. Ovo je naročito opasno za one koji su spremni da virtuelno prijateljstvo pretvore u ''prijateljstvo uživo''.

Ono što sam primetila i kod sebe, a što može biti i prednost, ali i mana jeste da virtuelnim prijateljima lakše ''otvaramo dušu''. Dakle, komunikacija je mnogo lakša. Iako se neki pretvaraju, neki otvore dušu u prikažu sebe baš onakvim kakvi jesu. Ne moramo da vodimo računa da ''merimo'' svaku reč koju izgovorimo. Neke stvari, virtuelni prijatelji razumeju bolje od nekoga koga stvarno znamp, prvenstveno jer neke stvari mogu sagledavati iz drugačijeg ugla. Mnogi i potežu za ovakvom vrstvom ''ispovedanja'' nekom koga ne znaju, upravo iz tog razloga, jer te virtuelni prijatelj neće nikad osuđivati, prvenstveno se ''hvatajući'' za neke tvoje greške ili pogrešne odluke iz prošlosti, neće te osuđivati zbog nekih navika, zbog karaktera. Ali, tu ima jedna negativna strana. Nikada nećemo znati tačno šta osoba s druge strane ekrana misli o tome, jer ne možemo da mu vidimo lice i stav o tome. Mnogi koriste smajliće da izraze emocije, ali to je daleko od realnog.

Ponekad su virtuelni prijatelji samo uteha koja nam je potrebna posle teškog dana provedenog na poslu, na fakultetu, u školi. Nekima su virtuelni prijatelji beg od teških situacija kroz koje prolaze u životu, nekima bego od dosade, a nekima beg od usamljenost i osećaja odbačenosti u društvu.

Kad smo kod usamljenosti, sigurno ste primetili mnoge prijatelje (ako imate profile na društvenim mrežama) mnoge koji imaju veliki broj prijatelja. Sigurno ste pomislili da su te osobe popularne. Moguće, ali u mnogo slučajeva ćete se sigurno prevariti. Stručnjaci tvrde da su takve osobe nesocijalizovane, nesigurne, odnosno da u realnom životu imaju problem sa prihvatanjem i komunikacijom.

Zaključak je da virtuelna prijateljstva treba da postoje, ali da Internet i tehnologije nikako ne ugroze ''prijateljstva uživo''. Virtuelna prijateljstva mogu biti prijateljstva za ceo život, mnogo iskrenija nego ''prijateljstva uživo'', a virtuelni prijatelji mogu postati i ''prijatelji uživo'' i to za ceo život. Treba biti umeren u svemu, naći vremena i za virtuelni i za realni svet...