CacakForumi istražuje: Ko je kriv za nemoralno ponašanje omladine?

Došlo je vreme kada svakodnevno u novinama pročitamo skandalozne vesti vezane za bahato ponašanje omladine, kada pogledamo statističke podatke ranih trudnoća i slično. Nekako nam se čini da se takve stvari često dešavaju, tj praktično svakodnevno. Postavlja se pitanje zašto je to tako, zbog čega je došlo takvo vreme i ko je kriv.

U velikoj meri, krivi su roditelji. Živimo u takvoj sredini, u takvim uslovima, da ti isti roditelji imaju sve manje vremena da se posvete podizanju i vaspitanju svojih sinova i kćerki. Deca su, u tom slučaju, prepuštena sama sebi, uticaju okoline, prijatelja, televizije i interneta. To su kritične godine u kojima se oni formiraju kao ličnosti, kao odrasle osobe. Svakodnevno čujemo razne tuče tinejdzera, ali i onih malo starijih, čujemo da je neka mlada osoba ubila nekog, čujemo divljanja na stadionima, bahatu vožnju koja se tragično završi, rane trudnoće, polne bolesti, alkoholizam, droga, pušenje i mnogo toga. Svakodnevno se pitamo ko je za to kriv? Ko im nije usadio prave vrednosti dok su još bili deca? Krivica, uglavnom, pada na roditelje. U suštini, roditelji i jesu najviše krivi. U tim kritičnim godinama života, kada nastaje taj prelazni period između deteta i odraslog čoveka, potrebno je detetu skrenuti pažnju na to šta je dobro, a šta loše. Potrebni su razgovori sa detetom, skretanje pažnje na to šta je dobro, a šta loše. Ne mora to da budu samo roditelji, već starije i iskusnije osobe koje će ih usmeriti na pravi put.

Veliki uticaj na dete ima društvo, pa je izuzetno važno proveriti sa kim se dete druži, sa kim izlazi i ko mu je ''idol''. Došao je takav period da si u društvu prihvaćen samo ako radiš iste stvari kao i oni, pa makar to bilo nešto što nije dobro. Mnogi se odaju alkoholu još u ranim godinama, idu u kafiće, piju i pod uticajem alkohola prave još veće probleme. Smatra se da nisi ''faca'', ako se držiš svojih stavova i takva osoba biva odbačena. Naravno da među omladinom ima i onih ''vaspitanih'', ali takvih je malo i veoma je teško ''probrati'' takve prijatelje. Dete, u tom slučaju, da ne bi bilo odbačeno, odaje sve stvarima koje vidi od svojih (uglavnom starijih, ali ne mora da znači) prijatelja. Veliki uticaj roditelja može da spreči ovo, ako mu se na vreme objasni da treba da ima svoj stav, izgrađenu ličnost i da to zadrži, bez obzira na sve.

Veliki problem je i ponašanje omladine. Nekada nisi smeo da bilo šta ružno kažeš starijem od sebe, poštovala su se pravila bontona u autobusu, na ulici...Danas toga gotovo i da nema.. Danas se stariji ne poštuje, pljuje se i psuje na svakom koraku. Dovoljno je da ga samo ''mrko pogledaš'', da mu uputiš zamerku na bilo šta, pa da se desi svašta. Pre neki dan su pretukli profesora na ulici par momaka, koji su tek ušli u pubertet. Sutradan su pretukli četiri godine mlađeg dečaka, inače đaka prvaka. Pre toga se na stadionima divljalo, tuklo i ubijalo. Pitanje je šta se to dešava? Zbog čega je omladina nezadovoljna, puna mržnje u sebi i gorčine. Da li je moguće da je svet toliko dotakao dno, da si danas ''kul'' samo ako si u centru pažnje skandaloznim aktivnostima.

Još jedan veliki problem jeste činjenica da se ljudi cene po tome koliko imaju, po fizičkom izgledu, po nekim tradicijama. Tu se nameće pitanje da li su ih roditelji učili tako? Da li su ona deca iz imućnijih porodica ''naučena'' da ljude cene po tome kakvo im je materijalno stanje, što opet dovodi u vezu i sa fizičkim izgledom. Da li je to nešto što je zaista bitno i što opisuje čoveka. Zašto nisu naučeni da ljude cene po unutrašnjoj lepoti, a ne spoljašnoj?

Možda i najaktuelniji i najveći, baš u doba moderne tehnolgoije, jeste uticaj televizije i interneta na razmišljanje, stavove i ponašanje današnje dece. Televizija, tj pojedini kanali su već odavno preuzeli ''zapadni plan i program'' i brojnim emisijama, koje, najblaže rečeno vređaju ljudsku inteligenciju, podstiču tinejdzere da razmišljaju kao oni, da gledanjem svojih ''idola'' pokušavaju da budu kao i oni, kopirajući ih, u svakom smislu te reči. Da li je novac zarađen na drugi način, osim mukom i naukom zaista vredan novac? Da li oblačenje ''više otkriva nego što pokriva'' je moderno i kulturno oblačenje? Da li je važno da muškarac ima bicepse na sebi, da bi bio muškarac? Da li je važno da voziš skupa kola da bi bio 'faca'? Zašto se deci dozvoljava korišćenje facebooka, ako još nisu naučili da razlikuju dobro od lošeg, bezbednog od opasnog korišćenja te društvene mreže? Da li su svesni u kakve probleme se mogu ''uvaliti'' kačenjem slika, statusa i mnogo toga na tu društvenu stranicu? Zašto je omladini internet dostupan u potpunosti? Sve su to pitanja na koja dugo nećemo naći odgovor...

Činjenica je da deca žele što pre da uđu u svet odraslih, da se ponašaju i imaju što i oni. Činjenica je da se inteligencija, moral i prave vrednosti više ne cene, a da su ''u modi'' stvari koje naučimo od svih, samo ne od roditelja... Koliko ćemo imati ovaj problem i dokle će više roditelji ''žmuriti'' pred ovakvim problemom? Da li će ovaj tekst pomoći budućim roditeljima u odgoju svojih mezimaca? Videćemo...