Moji utisci iz Guče

Idem tamo svake godine, međutim, poslednjih godina više provodim kod rodbine, nego na samoj manifestaciji. Poslednjih 7-8 godina, manifestacija je izgubila vrednost. Sećam se, kad sam bila mala i kad sam sa rođacima išla sva tri dana (tada se održavala tri dana ta manifestacija), kako je sve bilo drugačije. Nije bilo velike gužve, pre svega, ulicama su prolazili naši ljudi, porodice, pod šatorima se pevalo, jelo i pilo i sabor nije ličio na ovo danas - mesto opijanja, okeana smeća. Za pohvalu je to što se Guča pretvorila u manifestaciju svetskih razmera (čitam, druga najveća manifestacija u svetu, posle karnevala u Brazilu), ali ne po cenu, gde će se ljudi opijati, glupirati, a mnogi i zaraditi. Velika, možda i najveća zamerka je činjenica da se poslednjih godina ulaz u Guču naplaćuje (1000 dinara), da je navodno obezbeđen parking...Kažem navodno, jer nije obezbeđen, kao prvo, ako ne dođeš u neko pristojno doba, nećeš imati gde da se parkiraš, a drugo, te parkinge niko ne obezbeđuje i čuva. Čula sam da su ove godine neki dodatno naplaćivali parking... Ono što je novo su koncerti, koji se svake godine lepo organizuju i gde se organizatori trude da dovedu velika imena. Prošle godine je Ceca svojim spektakularnim nastupom obeležila Guču. Dodala bih i činjenicu da je ranije bilo mnogo više tezgi, mnogo bolje je to sve bilo organizovano. Što se tezgi tiče, istu obeležavaju svake godine sve više, majice sa raznim natpisima. Šta god da je pisalo, divim se kreativnosti tih ljudi i te majice su stvarno hit tamo. Sve u svemu, zaključak je da ko voli dobar provod, Guča je pravo mesto za njega. Mesto je i za porodične ljude, naravno, ali bar meni, nije sve kao pre. Sve se komercijalizovalo i Guča se, polako, ali sigurno pretvara u manifestaciju koju sa velikim oduševljenjem posećuju stranci, moram priznati u mnogo većem broju nego naši ljudi... Pa ko voli, nek izvoli...